Mihail Labkovski je ruski psiholog poznat po svojim žestokim opaskama o ljubavi, životu i ženama. On je psiholog već trideset godina, a na njegove savete i komentare niko ne ostaje ravnodušan, neki ih prihvataju, a neki žestoko negiraju.

Iako se ne slažu svi s njegovim savetima, njegove reči imaju ogromnu snagu. One su zasnovane na cinizmu i dugogodišnjem iskustvu, a mi smo izdvojili najzanimljivije: Ljubav Merimo ljubav nivoom patnje. U zdravoj ljubavi – reč je o tome koliko si srećan.

Žena nikada ne bi trebala tolerisati u vezi ono što joj se ne sviđa. Treba odmah da govori o tome, a ako se muškarac ne menja, treba se razvesti od njega. Usamljenost – to nije nedostatak ljubavi, to je odsustvo interesa za sebe, još od detinjstva. Muškarci su kao deca, sviđa im se kad žena ima karakter.

Garancija srećnog porodičnog života, braka i seksa sa samo jednim partnerom, samo je u jednom – stabilnoj psihi. Bez ustupaka i kompromisa – to je sve direktan put kardiologu ili onkologu. Kad čovek ima stabilnu psihu, on može živeti s jednim partnerom celi život. I voleti ga.

Ako se želiš udati, u vezi si ili čak živite zajedno šest meseci ili godinu dana i ništa se ne događa, moraš ga jednom pitati da li želi on porodicu i brak. Ako muškarac nije spreman osnovati porodicu, znači da je došlo vreme da se pozdraviš s njim. Na lep način, naravno. Tipa: “Ja imam snažne osećaje prema tebi i nastaviću u istom duhu, ali daleko od tebe.”

Ako ti s muškarcem nije prijatno na prvom, drugom ili trećem sastanku, ne dogovaraj četvrti. Na prvom sastanku muškarac prikazuje sebe u najboljem svetlu, a ako ti već tada nije prijatno s njim, onda iz toga odnosa ništa dobro neće proisteći ni u budućnosti.

Kad je reč o mladim, uspešnim i lepim ženama koje ne mogu pronaći partnera jer navodno imaju visoke standarde i očekivanja, one zapravo imaju strah od partnerskih veza. Ako čovek drugom čoveku zamenjuje celi svet, to znači da on nema sopstveni svet.

Šta trebaš da uradiš kako bi se udala? Sve u svemu treba činiti samo jedno – biti svoj. To je dovoljno. Ljudi koji ne vole sebe ne mogu voleti jedni druge, zato oni ne mogu biti srećan par. Prestani da se žališ! Što želiš kad se žališ nekome o svojim problemima? Ti se želiš žaliti, a ne rešiti probleme.

To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno. Zdrava osoba će ili primiti situaciju kakva je, ili će istu promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno ni drugo. To se odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična će osoba želeti da bude bolesna, jer će na takav način imati razlog za jadikovanje.

To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti zbog njega. Ljubav prema sebi Skromnost nije vrlina. Zbog iskompleksiranosti, nesigurnosti i niskog samopoštovanja devojka živi bez seksa i odnosa, ne zato što je loša već zato što se loše odnosi prema sebi. Zadatak psihologa je da je izbavi od toga.

Nikome ne treba neko ko ne treba samom sebi. Onaj ko prihvata sebe onakvim kakav jest – živi ispunjen život, uprkos svim mogućim svakodnevnim problemima. Menjaj sebe, a ne druge I to se odnosi najpre na odgajanje dece. Ne možeš ih prisiliti da rade nešto, ako to ti ne radiš.

Deca usvajaju ne ono što njima govoriš, već ono što radiš i kako se odnosiš prema drugima. U ovom slučaju jako je koristan savet stjuardese: prvo stavi masku s kiseonikom sebi, a tek onda detetu. Nemoj se bojati sreće Većina ljudi je odrastala u porodicama koje ne praktikuju uživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni.

Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju se prenosi i na decu, koja počinju misliti da tako funkcioniše ovaj svet. Druga greška je misliti da za sve dobro moraš platiti kasnije. Mi se bojimo osećanja zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim.

miss7.24sata.hr