UMRLA U TEŠKIM MUKAMA, NA SAHRANU JOJ NIKO OD KOLEGA NIJE DOŠAO: Tužna sudbina Usnije Redžepove! (FOTO)

Imala je glas anđela i nestvarnu lepotu. Bila je san svakog muškarca, a ona je do kraja života volela samo njega… Donosimo vam životnu priču jedne od najvećih muzičkih zvezda sa ovih prostora

1. oktobra 2015. godine zauvek je otišla Usnija Redžepova, posle duge i teške borbe sa opakom bolešću. Poslednji dani su joj bili surovo teški. Patila je, bolovi su bili nepodnošljivi, ali ipak pokušavla je da do poslednjeg dana bude pozitivnog duha.

– Ne puštajte me, ostanite sa mnom. Umirem! Gotova sam! Borim se koliko mogu, hoću da ozdravim – rekla je tada Usnija za “Kurir”, ali je opet skupila snagu da nastavi:

Oglas

Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Ponižavanja i ismijavanja zbog viška kilograma nestaju upotrebom ovoga. Do idealne linije u 14 dana!


Sponsored by logo

– Svakodnevno se mučim s bolovima i teško dišem. Stanje mi se mnogo pogoršalo. Ležim u krevetu, jedva uspevam da sedim. Pokušala sam da ustanem kako bih prošetala, ali ne mogu se osloniti na noge. Dosta sam smršala, kao da nisam ja, ljudi me čak i ne prepoznaju. Pijem samo vodu, nemam snage ni da jedem.

Publika je od početka do kraja obožavala njene pesme, kolege su je poštovale, a ona je čitav svoj vek provela u braku sa čovekom s kojim se beskrajno volela. Uvek smirena, ljubazna, nasmejana i puna pažnje za sve oko sebe, bila je jedan od najboljih primera da život voli one koji vole njega.

Usnija Redžepova
foto: Printscreen Youtube / Suad Bajramovic

– Moja mama Sabrija bila je Turkinja, a tata Jašar Rom, džambas. Otac nije mogao da ima dece sa prvom ženom pa se oženio mojom majkom, udovicom koja je već imala sina i ćerku. Rodila je još nas četvoro i kuća je bila puna mališana. Živeli smo sirotinjski, u teškim uslovima, borili smo se da preživimo, ali to je ipak bio najlepši period u mom životu”, prisećala se Usnija.

Za razliku od onih koji odrastaju u blagostanju, deca iz skromnih zapećaka života jednostavno nemaju drugog izbora nego da krenu ka svetlosti.

Oglas

Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Patite od gljivične infekcije? Ovo ELIMINIŠE gljivice u 10 dana!


Sponsored by logo

-U Skoplju nije bilo mnogo prilika za zabavu, pa sam zato učestvovala na skoro svim sekcijama u školi. Imala sam devet nerazdvojnih drugarica s kojima sam organizovala sve zabave u gimnaziji, pripremala predstave i šacovala simpatije na korzou.

Doduše, umeli su Jašar i Sabrija da me prate kada šetam gradom, ali samo kada sam im tražila da ostanem do devet uveče. Smatrali su da gimnazijalka nema šta da traži na ulici u to doba.

Oglas

Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Učinite to prije spavanja i probudit ćete se bez proširenih vena


Sponsored by logo

Društvo me je prijavilo za takmičenje mladih pevača na proslavi povodom stohiljaditog pretplatnika Radio Skoplja. Prvi put sam pred publikom pevala veliki hit Radmile Karaklajić, “Hajmo na tvist”. Obožavala sam da plešem, pa sam na bini igrala i pevala. Publika je na nogama dočekala kraj pesme i tada sam osvojila drugu nagradu. Scenu sam osetila kao prostor u kojem vladam i na njoj sam ostala sve do danas”, pričala je svojevremeno, a preneo je “Stori”.

Usnija je toj borbi, kao i svemu kasnije, pristupila kao nečemu što je sasvim normalno, bez velikih ambicija, jurnjave za slavom, sjajem i bogatstvom.

-Moji roditelji nikada nisu prihvatili ideju da budem pevačica. Smatrali su da sam tako dostupna svima i da je to trange-frange profesija. Ljudi iz Radio Skoplja dolazili su kod mene kući da se ubeđuju sa Jašarom oko mojih nastupa i on ih je nekada jednostavno odbijao izgovarajući rečenicu: Moja ćerka će završiti fakultet i postati pristojna žena.

Čim sam maturirala, počela sam da nastupam zajedno s jednim orkestrom iz Strumice kako bih zaradila novac za studije u Beogradu. Da ispunim očevu želju i konačno vidim taj divni grad. Obišla sam celu Jugoslaviju i svu zaradu slala sam mojima da mi čuvaju za studije.

Sa Vaskom Ilijevom i Anđelkom Govedarević dobila sam ponudu Beogradske estrade da odem u Australiju, na turneju. Posle 26 sati letenja avionom, Anđelka i ja našle smo se u hotelskoj sobi u Sidneju i obe počele da ridamo jer smo shvatile da smo mnogo daleko od kuće. Obuzela me neka jeza sve dok nisam čula kako neko pod prozorom zavija: Mujo kuje konja po mesecu. Sjurile smo se prema prozoru i počele da se smejemo: neki naš iseljenik preterao je sa šljivovicom koju smo mu predale još na aerodromu, pa ga je preplavila nostalgija…

Tada mi je izašla i prva singlica sa četiri pesme, a pošto je Esma Redžepova bila veoma popularna, predložili su mi da smislim pseudonim. Prvu ploču izdala sam kao Usnija Jašarov, što i nije izmišljeno ime jer se moj otac zvao Jašar”, pričala je i objasnila da je kasnije vratila svoje prezime jer nije bilo smisla da zbunjuje ljude.

Kažu da se krčag koji ide na vodu neminovno i razbije, ali uprkos tome što je kao vrlo mlada postala predmet obožavanja i muški san, Usnija je život provela s jednim muškarcem.
– Na vreme sam upoznala čoveka svog života. Šele je harmonikaš koji me je učinio emotivno spokojnom. Na turneji po Nemačkoj vozili smo se istim kolima i tada smo se upoznali. Privukle su me njegova energija i marljivost jer je vukao kablove, pregovarao sa organizatorima i uspevao da svira dva koncerta dnevno. Nikada za sve ove godine braka nije napravio nijednu ljubomornu scenu. Mnogi su mi se udvarali, ali Šele je znao da sam njegova. Nekada bi prišao i udvaraču na šarmantan način stavio do znanja da sam zauzeta, a drugi put samo bi se nasmejao i napomenuo mi da moramo na probu. Zajedno smo stvorili divan dom, ali dece nismo mogli da imamo. Jednostavno nije išlo. Odavno sam tu činjenicu emotivno obradila i nastavila da uživam u životu. U mojoj i Šeletovoj familiji ima mnogo dece kojoj poklanjamo svu našu ljubav i pažnju – pričala je Usnija. Koliko joj je težak život u Beogradu bio.
U 65. godini život je počeo da joj se menja. Zbog problema sa srcem, 20. septembra 2012. hitno je smeštena u Urgentni centar u Beogradu. Nakon detaljnih lekarskih pregleda, utvrđeno je da mora na operaciju i ubrzo su joj ugrađena dva stenta. Bio je to, kasnije će se ispostaviti, početak njenog kraja.
Teškom zdravstvenom stanju predhodio je i težak gubitak od kog se nikad nije oporavila. 2005. godine, iznenada je preminuo njen suprug.
Isprva se činilo da su konvencionalne terapije pomogle, da su citostatici i zračenje dali rezultate. Usnija je govorila da se oseća bolje, nadala se da će ponovo stati na scenu i zapevati. Dogovarali smo se za intervju i fotografisanje, samo kad joj bude još malo bolje. Ali, ubrzo je ponovo pala u postelju. Dok je bila u Skoplju, pomagali su joj brat i snaja. Samo se čekalo da se vreme malo prolepša kako bi mogla da podnese put do Beograda i odlazak na novu terapiju. Kad je na proleće stigla, prognoze nisu bile nimalo optimistične.
Trinaestog avgusta 2015. primljena je na intenzivnu negu. Lekovi nisu pomagali i gotovo nije mogla da diše bez boce sa kiseonikom. Takođe, sve duže je spavala, da bi poslednjih dana septembra zapala u besvesno stanje.
Kad je osvanuo 1. oktobar, iznenađujuće sunčan za ovako tmurnu jesen, Usnija je možda i ozdravila. Možda joj se, nakon tri godine patnje i bola bez Šeleta, bez zdravlja, bez muzike i bez sebe, konačno vratio mir koji je tako pažljivo i dosledno gradila čitavog života. Sahranjena je ništa manje sunčanog 4. oktobra na groblju Butel, u Skoplju.
Na poslednjem ispraćaju Usnije nije bilo njenih kolega iz Makedonije, nije bilo oproštajnih obraćanja, ni jedne jedine reči poslednjeg pozdrava
Na poslednji, skromni i tihi ispraćaj, došli su samo njeni najbliži brat Reško, snaha Emira, rodbina iz Skoplja, pevačice Esma Redžepova, Vaska Jankovsa…
Na poslednjem ispraćaju Usnije nije bilo njenih kolega iz Makedonije, nije bilo oproštajnih obraćanja, ni jedne jedine reči poslednjeg pozdrava. Od zvaničnika na pogreb je stigao Nedžad Mustafa, ministar bez portfelja u Vladi Makedonije iz redova Romske stranke.
Posle opraštanja rodbine, prijatelja i drugova iz detinjstva, kraj kovčega ispred kapele, gde se pred polazak povorke spontano prolomio aplauz, Usnija je ukopana na muslimanskom delu skopskog groblja Butel, na parceli gde počivaju njeni najbliži. To je bila njena poslednja želja, mada je “toliko bila vezana za Beograd, odakle je dostojanstveno ispraćena u Skoplje”.

Oglas

Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Brz način uklanjanja PARAZITA IZ ORGANIZMA. Zaboravite na bolove u mišićima, hronični umor te stomačne tegobe!

Ljudi sa bolovima u koljenu i kukovima moraju ovo pročitati!


Sponsored by logo

Similar Posts