Srbija je zanemela pred stravičnim masakrom koji se desio u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu.

Učenik sedmog razreda je jutros oko 8.40 ubio osmoro učenika – sedam devojčica i jednog dečaka, kao i radnika obezbeđenja škole. Ranio je još šestoro dece i jednu nastavnicu koji su hitno prebačeni u beogradske bolnice.

Četrnaestogodišnjak je ovaj zločin planirao mesec dana, policija je pronašla plan u kom je razradio uzimanje dva pištolja i Molotovljev koktel, kretanje u školi i spisak đaka koje je planirao da likvidira.

Navodi u medijima su da je momak bio odličan đak, povučen, ali da je promenio odeljenje zbog neprihvatanja okoline i đaka koji su ga maltretirali. Posle jezivih ubistava i ranjavanja, učenik se telefonom sam prijavio policiji. Uhapšen je odmah, a zatim i njegovi roditelji.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Bojana Šlajmer, psiholog, i Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik KOS, gostovali su u emisiji Usijanje gde su se dotakli ovog stravičnog masakra koji je pogodio Srbiju.

Ljuban Karan smatra da je najviše zakazala porodica, odnosno otac ovog dečaka i da je precenio zrelost svog deteta.

– Otac je bio stalni član ili posetilac streljane. Voleo je oružje i gađanje, a smetno je sa uma da pištolj nije teniski reket, a da metak nije teniska loptica. To jeste sport, ali je i oružje i opasno je. Otac je precenio zrelost svoga sina. Nije on uradio to tek tako, ovo je mladić koji je po svim pitanjima bio najbolji i zasluživao je da ga otac tako tretira. Ali preterao je u tome i poverio mu oružje. Ovaj mladić je iskoristio to oružje za rešavanje frustracija u školi. Otac je to morao da predvidi kao roditelj. Da shvati da u tim godinama dolazi do konflikata, nerazumevanja, svađe, sudara. U tom periodu vole da se prave važni – rekao je Karan.

Janković smatra da su postojali neki signali koje bi roditelji i škola trebalo da prepoznaju i pomognu mu da se izbori sa problemima, ali da je saradnja između nastavnika i roditelja ugrožena, te da treba jačati tu saradnju i poverenje.

– Kada neko ima toliko godina sigurna sam da je davao neke signale. Ko je sada tu trebao da prepozna signale? Pre svega porodica. On je verovatno introventan. Ne mora on da bude ekstroventan pa da otvoreno traži pomoć, ali davao neke signale da mu je pomoć potrebna. Razumela sam da je on već bio žrtva nasilja u školi. Dakle, tim za nasilje je već znao šta se tu desilo i verovatno je predložio premeštanje u drugo odeljenje. On je i premešten u drugo odeljenje jer se nije dobro snašao. Ne mogu da prihvatim da tu nije bilo baš nikakvih signala, ali da li smo mi dovoljno i obučeni i hrabri da ih prepoznamo to je sada drugo pitanje – rekla je Janković i dodala:

– Saradnja između nastavnika i roditelja je odavno ugrožena. Takva je da je sada na nivou čoveka. Ako ja prepoznam u vama da možda mogu da vam kažem deo nečega što sam možda planirala, ja to uradim. Ali ako se povlačim ili se vi povlačite posle moje rečenice onda nastavnik neće krenuti dalje.

Psiholog se osvrnula i na formiranje ličnosti, navodeći da se ličnost formira do sedme godine života, te da roditelj može prepoznati psihopatske karakteristike kod deteta.

– Mi uvek govorimo kada se nešto desi, ali postoje naznake još pre. Mi uvek kažemo da se ličnost formira do 7. godine života. Roditelj može da prepozna te psihopatske karakteristike. Na primer dete maltretira životinje, gnjavi glistu, jednostavno javljaju se neki indikatori gde roditelj ili okolina koja to posmatra može da prepozna da će ta osoba biti potencijalni psihopata u adolescenciji kada poraste – rekla je Šlajmer.

Kako Kurir saznaje dečak je bio odličan đak, pohađao je i muzičku školu, išao je i na časove robitike, svirao violinu, a trenirao je i karate. Za sebe je govorio da će biti astrofizičar. A sa ocem odlazio i u streljanu.

– Ovde je postojao ekstremni autoritet, rigidni obrasci ponašanja u porodici. Dečak je treniran kao vojnik. On ima neke vojničke karakteristike. Za dete se govori da je bio dosta povučen i postavlja se veliko pitanje da li je moguće da niko nije prepoznao ni jedan signal. To je skoro pa ne moguće – istakla je Šlajmer.