“Danas sam šetao gradom i naišao na bakicu koja je prosila s natpisom “Gladna sam,pomozite mi molim Vas.” Ja dođem do nje i upitam je sto bi voljela pojesti a ona meni “Što god sinko,samo da je hranjivo i da će me to držati do sutra”

Ja onako sav lud krenem u dućan i kupio sam joj svakakve namirnice,od jaja,tijesta,brašna,ulja,jogurta,mlijeka pa sve do ručnika i papuča.Izašao sam iz dućana noseći 7 vrećica i dao ih njoj,a ona se digla tako me čvrsto zagrlila,zahvalila kroz suze i dala mi svoju krunicu i rekla “Ja sam ga molila da mi dođe neki spas,neka nada i onda si se pojavio ti,sada ga ti moli za nešto što tebi treba”. Ja sam se nasmiješio i otpratio je do njene kućice,kada sam ju vidio ostao sam u čudu.Kuća samo što se nije srušila,korov je prekrio prozore,krovišta gotovo nije ni bilo..

Ušao sam i rekao joj,gospođo od sutra krećemo u renoviranje Vaše kućice,samo je ostala u čudu i plakala.Evo me sada na kafi kod prijatelja i dogovaramo sve što nam je potrebno za renoviranje njene kuće.Inače smo mladi momci od 20 godina.Ljudi ne bojte se pomoć drugome,dobro se dobrim vraća !!”