Ratomirka Marković poznatija kao Saja pita se kuda ide ovaj sve kada pogleda današnju omladinu. Ona je veći deo svog veka provela na pijaci, prodajući voće, povrće.

Baka Saja je jedna od retkih gde u Požegi možete kupiti sveže povrće, ostale tezge šarene se uglavnom sa cvećem.

“ Nekad, su se sejali hektari i sektari, ali taj je „Budimka“ sve otkupljivala. Danas mlad narod što je ostao po selima nema vremena da sadi. Povazdan blene u televizor i telefon. A varošanske gospođe navikle da kupuju u prodavnicama. Kao da ga jedu, na pijacu samo zevaju u cveće“, kaže Saja.

Baka, očito ljuta na današnje devojke i žene, kaže kako ne umeju da skuvaju ni običnu supu.

„Što će im šargarepa kad ni supu ne umeju da skuvaju. Sve se to pogospodilo i hrani se po restoranima i kupuje gotova jela. Kao da će im spasti kruna s glave ako nešto spreme. Ali zato cveće… Gledam jutros jednu doćeranu, sva se začekićila, ide od tezge do tezge i kupuje li, kupuje. Bog s tobom ženo, mislim, što će ti toliko cveće. Za njom klempa njen šonjo, veselenik vuče torbe i samo plaća. Umalo ne pade preko rupčage ispred tezge“, otvorila je dušu Saja.

Seća se svoje mladosti i ne veruje kuda je otišao ovaj svet: „Sa 16 sam se udala. Treći dan posle svadbe sa svekrom sa upregla volove i otišla u Požegu da dognamo neke daske. U tri sata smo ustajali i kretali iz Vranjani na pijac, i sa ostalim kupusarima se skupljali na Trešnjici da se ugrejemo uz vatru“.